Селектор фестивала
ИРФАН МЕНСУР
Пензионисан 21.01.2017. године са 41. годином, 6 месеци и 7 дана радног стажа. Деветанестог јаунара 2022. године, напунио је 70 година живота.
Рођен сам 19.01.1952. године у Сарајеву. Где сам завршио основну школу и три разреда гимназије. Матурирао сам у Нишу у гимнзазији Стеван Сремац. Исте године уписао сам АКАДЕМИЈУ ЗА ПОЗОРИШТЕ РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈУ. Студирао сам глуму у класи професора Миње Дедића. Дипломирао сам 1974. године са оценом десет (10). Исте године примљен сам у ансамбл Југословенског драмског позориста (ЈДП), у којем сам провео радни век све до одласка у пензију, у статусу првака.
Значајније улоге у ЈДП-у су ми биле у представама :
НАХОД СИМЕОН – Наход; У ПОТРАЗИ ЗА МАРСЕЛОМ ПРУСТОМ – Пруст; СЕОБЕ- Павле Исакович; Кнез Павле – Павле; РУЖЕЊЕ НАРОДА – Доктор; СУМРАК – Љовка; КРАЉ ЛИР – Луда; МЛЕТАЧКИ ТРГОВАЦ – Антонио; ВРАТ ОД СТАКЛА – Васа; ТРИЛОГИЈА О ЛЕТОВАЊУ – Маркиз.....
Гостовао сам и у другим београдским позориштима - БДП, Народно позориште, Звездара театар, Култ...Као гост, глумио сам и у СНП-у у Новом Саду, где сам играо у представама ДОН ЖУАН, ХЕДА ГАБЛЕР, ДОЛЊА ЗЕМЉА...У Крушевачком позоришту играо сам у представи ТЕРОРИСТИ, а био сам члан фестивалских ансамбала ДУБРОВАЧКИХ ЛЕТЊИХ ИГАРА и БУДВА ГРАД ТЕАТРА. Тамо сам играо у представама КРАЉ ЛИР, БУРА, ЈЕГОРОВ ПУТ, КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ.
Крајем осамдесетих почео сам да се бавим позоришном режијом. До сада сам режирао преко двадесет пет наслова – у позориштима Београда, Ниша, Зајечара, Вршца, Мостара... Добио сам две награде за режију „Јован Путник“ за представе ЈА КЛАУДИЈЕ и ТАШАНА. Од СИЗ-а културе Града Београда добио сам награду за режију представе ПЛАВА ПТИЦА. За исту представу добио сам годишњу награду за режију ЈПД-а, као и од културне редакције СТУДИЈА Б.
Моја филмска и телевизијска каријера броји више од стотину наслова. Значајнији су :САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ; ЧУВАР ПЛАЖЕ У ЗИМСКОМ ПЕРИОДУ; ПАС КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ВОЗОВЕ; КРАЉЕВА ЗАВРШНИЦА; МИРИС ДУЊА;ЛАФ У СРЦУ; ТЕСНА КОЖА;ALLE RETUR
За свој рад на филму на Глумачким сусретима у Нишу, награђен сам ДЕБИТАНТСКОМ НАГРАДОМ и ВЕЛИКОМ ПОВЕЉОМ.
Од телевизијских улога, издвојио бих неколико наслова: КУХИЊА; ВУК КАРАЏИЋ; НЕКИ НОВИ КЛИНЦИ; ЈЕЛЕНА; БЕЛЕЖНИЦА ПРОФЕСОРА МИШКОВИЋА; КРАЉ АЛЕКСАНДАР...
Педагогијом сам почео да се бавим пре 15-ак година, када сам добио статус професора глуме. Моји бивши студенти раде у Београду, Нишу, Зајечару, Вршцу, Суботици, Сомбору...Два студента тренутно раде САД-у и Аустралији. Већ четврту годину радим као ванредни професор глуме на ФСУ у Београду.
Био сам члан жирија неколико позоришних фестивала
БИТЕФ – Београд
БУЦИНИ ДАНИ – Александровац
ДАНИ ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА – Зајечар (једном као члан, једном као председник жирија)
КЕСТЕНБУРГ – Бања Лука
ДОПС – Јагодина
ФОС – Бела Паланка
Такође сам био члан жирија на Филмским сусретима у Нишу. Као члан Академије филмске уметности и науке Србије, у два наврата сам био члан жирија који је бирао нашег представника за награду ОСКАР.
У наставку је списак позоришних и филмских награда, као и осталих јавних признања :
Три годишње награде ЈДП-а за глумачка остварења у представама
У ПОТРАЗИ ЗА МАРСЕЛОМ ПРУСТОМ и КАБАРЕ ИРФАНА МЕНСУРА.
За улогу Павла у драми КНЕЗ ПАВЛЕ и насловну улогу у представи ЛАКРДИЈАШ.
За концепт и режију представе ПЛАВА ПТИЦА.
СТАТУЕТА СЛОБОДЕ за улогу КНЕЗА ПАВЛА – ПОЗОРИШНЕ СВЕЧАНОСТИ МЛАДЕНОВАЦ.
ФЕСТИВАЛ МОНОДРАМЕ И ПАНТОМИМЕ ЗЕМУН – ЗЛАТНА КОЛАЈНА за монодраму Лакрдијаш.
За глумачку креацију Кнеза Павла – ФЕСТИВАЛ ПРАИЗВЕДБИ ПАРАЋИН.
СИЗ КУЛТУРЕ за режију представе ПЛАВА ПТИЦА.
СУСРЕТИ ЈОАКИМ ВУЈИЋ за режију представе ЈА КЛАУДИЈЕ.
СУСРЕТИ ЈОАКИМ ВУЈИЋ за режију представу ТАШАНА.
ФЕСТИВАЛ ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН за улогу старца у представи БЕЛИ БЕЛИ СВЕТ.
ФЕСТИВАЛ ПРВОИЗВЕДЕНИХ ПРЕДСТАВА У АЛЕКСИНЦУ за представу ХОР БЕЧКИХ ДЕЧАКА.
ЗОРАНОВ БРК – Глумац вечери на фестивалу ДАНИ ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА.
ФЕСТИВАЛ ДАНИ ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА за најбоље глумачко остварење.
ДАНИ КОМЕДИЈЕ ЈАГОДИНА статуета ЋУРАН за најбоље глумачко остварење.
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА У САРАЈЕВУ – награда за најбољег глумца.
ФЕСТИВАЛ ГЛУМАЧКИХ ОСТВАРЕЊА У НИШУ – ДЕБИТАНТСКА НАГРАДА.
ФЕСТИВАЛ ГЛУМАЧКИХ ОСТВАРЕЊА У НИШУ – ВЕЛИКА ПОВЕЉА.
ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА - ЗА ДОПРИНОС ФИЛМСКОЈ УМЕТНОСТИ.
КУЛТУРНА РЕДАКЦИЈА СТУДИЈА Б ЗА РЕЖИЈУ И ТЕКСТ ПЕСМЕ ПЛАВА ПТИЦА.
ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У ТРЕБИЊУ – ЗЛАТНИ ПЛАТАН за допринос евромедитеранском филму.
ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ (2013) у избору часописа HELLO.
Жири фестивала
Божидар Ђуровић/ позоришни редитељ
Рођен 12. јануара 1960. године у Даниловграду. Дипломирао позоришну и радио режију на Позоришној академији (ДАМУ) у Прагу 1988. године.
Стални редитељ Народног позоришта у Београду.
Био је уметнички директор Сцене Земун, директор Драме, помоћник управника и управник Народног позоришта у Београду, уметнички директор и селектор фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару и „Глумачких свечаности Миливоје Живановић“ у Пожаревцу.
Режирао је у позориштима у Прагу, Београду, Подгорици, Новом Саду, Крагујевцу, Шапцу, Кијеву...
Бави се оперском и радио режијом. За редитељски рад је награђиван. Преводи са чешког и словачког језика. Објавио књигу превода „Бела болест“. Театролошке есеје објављивао у часопису „Сцена“ и у „Књижевним новинама“.
Редовни професор на катедри за глуму Академије лепих уметности у Београду. Професор на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду.
Весна Станојевић/глумица
Рођена је 1963. године у Тополи. Завршила је Тринаесту београдску гимназију, смер спикер – водитељ програма, након тога је уписала Филолошки факултет Универзитета у Београду, одсек за оријенталистику. На одсеку за оријенталистику провела две године и паралелно са студијама бавила се глумом у аматерском позоришту „Сусрет“, на Бановом брду. Године 1984. уписала је Факултет драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића.Током студија и средње школе, радила је као хонорарни новинар Радија 202, а потом играла у Југословенском драмском, Народном позоришту, Београдском драмском, Атељеу 212, Позоришту на Теразијама, Битеф театру, итд. Године 1994. преселила се у Лондон, у Енглеску. У Лондону је завршила четири године постдипломских студија на глумачкој техници Етијен Декруа, École de Mime Corporel Dramatique, глумачку агент јој је Asquit and Horner, а од 2006. предаје и глуму на престижном лондонском факултету Central School of Speech and Drama.
Шира публика је памти по улози Силије, у филму Последњи круг у Монци, Руже у Три карте за Холивуд, Маце у Тамна је ноћ, Наташе у Шта радиш вечерас, Микице у ТВ серији Доме Слатки Доме, Анке у Госпођа Министарки, Вуке у Грех њене мајке и многа друга остварења.У Енглеској је запажена у улогама Хелене у филму Хелена, Светлане у филму Само Шанса, Соње у играном филму Небо у цвату, Пепси у радио-драми Гвоздена Завеса, са чувеном холивудском звездом Робертом Воном.
Године 2021. председавала је стручним жиријем на, једанаестом по реду, Међународном фестивалу драме и серија Федис.
Владимир Ђуричић/ директор Народног позоришта Тимочке крајине "Зоран Радмиловић"
Владимир Ђуричић, дипломирани економиста, директор Народног Позоришта Тимочке Крајине ,,Зоран Радмиловић,, у Зајечару, којим, са прекидом од 3 године, руководи од 2005 године. Рођен је у Кладову, а највећи део живота провео је у Неготину и Зајечару. Каријеру је започео у неготинској информативној кући ,,Крајина,, као новинар, а већ крајем 80-их година постаје дописник Вечерњих новости из Неготина. Почетком 90-их година у Неготину формира једну од првих локалних телевизија у Србији којом руководи до 1998. године. У међувремену ради као ратни репортер и извештава са бројних ратишта и са групом сарадника помаже оснивање телевизија у Вуковару а касније и у Врању и Беочину.
Крајем 1998. године постаје директор једног од најзначајнијих фестивала у Србији ,,Мокрањчеви дани,, и у наредних седам година руководи Фестивалом и истоименом установом. Иницијатор је оснивања легата чувеног српског сликара пореклом из Источне Србије Радислава Тркуље. Покренуо је Часопис за културу ,,Мокрањац,, и иницирао формирања Задужбине Стевана Мокрањца.
Аутор је двојезичне монографије о Неготину као и Водича кроз Неготинску Крајину. Заједно са др Миодрагом Матицким приредио је књигу на ,, Истоку Србије,, која говори о боравку оца српске писмености Вука Караџића у Неготинској Крајини, у кључним годинама првог српског јунака од 1811. године до 1813. године .
Написао је сценарио за два документарна филма – Мокрањац заувек и на Истоку Србија, урађених у продукцији Застава филма Београд, које је режирао редитељ Миомир Мики Стаменковић.
Формирао је и два биоскопа, један у Неоготину и други у Зајечару.
У Зајечар долази 2005. године на место помоћника градоначелника за културу и медије, а у октобру исте године преузима руковођење Позориштем ,,Зоран Радмиловић,, и истоименим позоришним фестивалом. У Позоришту Тимочке Крајине покреће и два нова фестивала - Међународни дечији фестивал и Фестивал малих позоришних форми. Поред оснивања мале позоришне сцене у центру за културу Котлујевац од 206 места, Ћуричић иницира и формирање Позоришног музеја са галеријом и летњом сценом са 80 места.
Већ дужи низ година председник је жирија за доделу награде ,,Зоран Радмиловић,, на Стеријином позорју. Између осталог био је и члан жирија на Фестивалу Театар фест ,, Петар Кочић,, и Фестивалу малих позоришних форми у Бањалуци... За свој рад је награђиван, између осталог Септембарском наградом Општине Неготин.
