11. Фестивал дуодраме - селекција

На основу предлога селектора Фестивала дуодраме, глумца Ирфана Менсура, Фестивалско веће је утврдило листу учесника фестивала који ће се одржати у периоду од 1. до 6. септембра 2024. године:

 

dunja maksimovic 03

1.9. Битеф театар
„Затварање љубави“
„Затварање љубави“, комад савременог француског аутора Паскала Рамбера, покушава да на специфичан начин репродукује сву тежину и напоре свршетка једног односа, нелинеарност једне велике љубави, убојитост мисли, отрова са којима се носимо и које производимо свакодневно. Ово је представа о љубави, о томе колико разорно може да буде када љубав престане да постоји, када мора да се заврши, о томе када губитак постане једина реалност.
Спектакуларни догађај коначног раздвајања двоје људи, Паскал Рамбер смешта у неку врсту „коморе за мучење“ у којој су речи једино оружје, која је изграђена као мрежа онога што смо сви могли да чујемо, видимо и доживимо. А та „комора за мучење“ односно затворено место какво се може пронаћи и у позориштима и у домовима постаје игралиште душе, бојно поље, или још боље, поље пропасти. Љубав неће опстати, а њих двоје послужиће као лабораторијски пример онога чега се сви плашимо - како се носити са ударцем када љубав престане да постоји, када је више не осећамо, или чак нисмо сигурни да ли је осећамо, а не знамо како да то поделимо са партнером?
Играју: Славен Дошло и Маја Шуша
Текст: Паскал Рамбер
Режија: Лука Јованов 

demokratija

2.9.
Југоарт/Београд
копродукција
The Arto/Загреб
УО група
ДЕМОКРАТИЈ(Ц)А
Демократија Зијаха Соколовића бави се идејом демократије кроз историју, провлачећи је кроз стару Грчку, стари Рим, па и митску причу о Прометеју и боговима са Олимпа, вешто показујући да је демократија систем који је пре свега на страни људи, осим када то баш и није случај.
Зијах и његов глумачки партнер Дражен Шивак са лакоћом причају причу о демократији, преносећи на публику све своје мале и велике дилеме, питања и недоумице, терајући присутне да се запитају о врлинама и манама политичког система у коме живимо.
Играју: Зијах Соколовић и Дражен Шивак
Текст: Зијах Соколовић
Режија: Зијах Соколовић

secas li se slajd

3.9.
Revolution production
„Сећаш ли се...“

У представи Сећаш ли се… Љиљана Благојевић и Соња Колачарић говоре о младости у време своје младости и о младости у време своје старости, о уметничким и другим слободама, о детаљима које им руже или улепшавају свет.Као код Годоа, где време стоји, а сваки секунд је испуњен, представа подстиче публику на смех, сету, запитаност и колективни однос према трајним вредностима.

Играју: Љиљана Благојевић и Соња Колачарић
Текст: Весна Станковић
Режија: Весна Станковић

duh je nasa domovina1

4.9.
Српско позориште у Мађарској
"Дух је наша домовина"

Представа "Дух је наша домовина" је биопика писца Данила Киша. Његово ратно детињство, трновит пут ка књижевном успеху и преурањена смрт представљени су речима и ситуацијама преузетим из његових књижевних дела, интервјуа и писама. Јер, како говори и сам Киш, писац и нема друге судбине осим оне која је у његовим књигама. Његова прича је у представи, стога, испричана на два језика: српском и мађарском. Ово је представа о Кишу као човеку који осећа подједнаку одговорност према писању истине и живљењу истине. Кишу као уметнику који је са једне стране свестан лирске моћи, а са друге стране политичке немоћи књижевности. Његова животна и књижевна прича испричана у неодвојивој испреплетаности документа и сна, по узору на писано дело Данила Киша.

Играју: Алиса Лацко и Тибор Какоњи
Текст: Данило Киш; Драматург: Марија Барна Липковски
Режија: Марија Барна Липковски

oleana 11 23 33

5.9.
Центар за културу Тиват
SMART продукција као извршни продуцент
„ОЛЕАНА“
Реч редитеља: "Олеана Давида Мамета је један од најизвођенијих комада у свету последњих деценија. Овим комадом разорена је традиционална слика о образовном систему, педагогији, слободоумним независним интелектуалцима, чистој и прогресивнј студенсткој омладини, женским правима и равноправности полова, насиљу над женама... Комплексан однос професор - студенткиња у савременом свету огледало је политичког лицемерства, обостране манипулације и узајамног злостављања. Наша "Олеана" је једна аутоиронијска гротеска на тему наше нарцисоидности, недостижних амбиција, неконтролисане пожуде и настраних идеолошких уверења"

Играју: Бранислав Лечић и Јована Крстић
Текст: Дејвид Мамет

Plakat putuj page 0001 343x480 1

6.9.
Народно позориште Тимочке крајине
Центар за културу „Зоран Радмиловић“

„ПУТУЈ ГЛУМЧЕ“(ревијално)

ПЕЦИ, ЛАНЕТУ, ЖАРКУ, ЦВЕЈИ, ТАЛЕТУ, МИШИ, ЉУБИ, ВЛАСТИ
Према речима аутора пројекта Ирфана Менсура, iдеја за ову представу је стара преко 30 година, када се сусрео са текстом Х. Синистерија који се односио на Шпанију и тамошње глумце.
“Међутим схватио сам да тај текст који је давно преведен са шпанског није за извођење и да не би могао да заинтересује ову публику. Онда сам почео да се тиме бавим и одлучио да на основу те идеје господина Синистерија направим представу у којој бих ја причао о српским путујућим глумцима и њиховој судбини.
Када сам почео да стварам представу одлучио сам да је посветим људима који су прошли кроз мој живот и професионално и приватно, људима са којима сам радио дружио се, разговарао, сарађивао. Људима који су оставили неки утисак на мене и на моју каријеру, од дружења и стварања до мог дивљења неким генерацијама, кад сам ја био млад глумац . Просто је било за дивљење радити представе и дружити се са Љубом Тадићем на пример или са Мишом Јанкетићем, или са Стевом Жигоном. Или дивљење Власти Велисављевићу који је од свих нас из генерације био “најмлађи”. Ја сам се дивио његовом адреналину, његовој духовитости и жељи да учествује у свему што је актуелно. Дакле представу сам радио због њих и њима. Они чак учествују у представи јер сам ја из њихових интервјуа извукао по неколико реченица које су битне та ову представу, и они на неки начин разговарају са ово двоје глумаца на сцени, који се питају оно што се ја питам лично а то је, шта то остаје иза нас ?
Не остаје никакав траг. Говорим наравно о позоришту. И када викнемо или изговоримо нешто на сцени иза тога остаје тишина. и кад направимо неки леп и чудан или жесток покрет, не остаје ништа. Кад корачамо не остаје никакав траг. тако да кад нема неких записа који су визуелни, позориште је у ствари нешто што је питање тренутка и уживање публике у тренутку када се то догађа. То је прича ове представе, да нам позориште ништа не оставља”, рекао је Ирфан Менсур.

ИГРАЈУ:
Марија Станковић
Фуад Табучић
Текст: Х.Синестри
Режија: Пројекат Ирфана Менсура

Контакт информације

Адреса: Булевар вожда Карађорђа бб
34310 Топола, Србија

Друштвене мреже

Facebook
Instagram
Youtube

Search